Džimi Karter, 39. predsednik i dobitnik Nobelove nagrade za mir, umro je večeras u 101. godini u svom domu u Plejnsu u saveznoj državi Džordžija, saopštio je njegov sin Džejms E. Karteru III, ne navodeći tačan uzrok smrti.
Karter je bio najstariji živi predsednik SAD svih vremena.
Karter centar je u februaru 2023. saopštio da će bivši predsednik, nakon niza boravaka u bolnici, prekinuti dalje lečenje i preostalo vreme provesti na kućnoj nezi.
On se poslednjih godina lečio od agresivnog oblika melanomskog karcinoma kože, sa tumorima koji su se proširili na jetru i mozak.
Njegova supruga, Rozalin, umrla je 19. novembra 2023. u 97. godini.
Karteri, koji su bili bliski partneri u javnom životu, bili su u braku više od 77 godina, što je najduži predsednički brak u istoriji SAD.
Njegovo poslednje javno pojavljivanje bilo je na njenoj sahrani u Plejnsu, gde je sedeo u prvom redu u invalidskim kolicima.
Karter je poslednji put fotografisan ispred svoje kuće sa porodicom i prijateljima dok je posmatrao nadletanje održano povodom njegovog 100. rođendana.
Karter, proizvođač kikirikija iz malog grada, veteran američke mornarice i guverner Džordžije od 1971. do 1975. godine, bio je prvi predsednik sa dubokog juga od 1837. i jedini demokrata izabran za predsednika između mandata Lindona B. Džonsona i Bila Klintona.
Kao 39. predsednik nacije, vladao je sa jakom demokratskom većinom u Kongresu.
Četiri godine nakon što je preuzeo dužnost, Karter je izgubio kandidaturu za reizbor, ubedljivo, od jedne od najkonzervativnijih političkih ličnosti tog doba, Ronalda Regana.
Američki predsednik susreo se sa velikim problemima u Beloj kući i služio je samo jedan mandat, ali je dobio Nobelovu nagradu za mir za rad na ljudskim pravima.
Karter je bio košarkaška zvezda u srednjoj školi, a njegovo iskustvo sa Velikom krizom i stroga baptistička vera proželi su njegovu političku filozofiju.
Proveo je sedam godina u američkoj mornarici – tokom kojih se oženio sa Rozalin, sestrinom prijateljicom – i postao podmornički oficir.
Ali, na njegovo veliko razočarenje, bio je prisiljen da da ostavku na taj položaj posle smrti oca 1953. godine i da se vrati kući da bi vodio porodičnu farmu koja je zapala u probleme.
Prinosi iz prve godine propali su zbog suše, ali je Karter uspeo da preokrene poslovanje u svoju korist i usput se obogati.
Ušao je u politiku sa najniže pozicije, izabran u niz lokalnih školskih i bibliotečkih odbora, pre nego što se kandidovao za senat Džordžije.
Četiri godine kasnije, poveo je evangelističku i konzervativniju kampanju – ovaj put sa većim uspehom.
Ušao je u guvernersku rezidenciju čvrsto rešen da ostvari svoju misiju.
“Reći ću vam sasvim otvoreno”, objavio je on, “prošlo je vreme rasne diskriminacije.”
Postavio je slike Martina Lutera Kinga na zidove lokalne uprave, dok je Kju Kluks Klana demonstrirao ispred zgrade.
Postarao se da Afro-Amerikanci budu izabrani na javne položaje.
Međutim, bilo mu je teško da pronađe ravnotežu između vlastitih čvrstih hrišćanskih stavova i liberalnih instinkata kad je u pitanju zakon o abortusu.
Iako je podržavao pravo žena na prekid trudnoće, odbio je da poveća finansiranje kako bi im to omogućio.
Pobeda
Kad je Karter pokrenuo kampanju za predsedničku kandidaturu 1974. godine, zemlja se još nije oporavila od skandala sa Votergejtom.
Sebe je predstavio kao jednostavnog uzgajivača kikirikija, neukaljanog upitnom etikom profesionalnih političara sa Kapitol Hila.
A iskrenost na koju se zavetovao ga je u više navrata uvaljivala u nevolje.
Slavno je priznao da je “u mislima mnogo puta počinio preljubu”.
Potom je proizveo još više novinskih naslova kad je na sve to dodao religiju.
“Bog zna da ću to učiniti”, objasnio je, “i On mi oprašta.”
Karter je u Beloj kući nosio farmerke i džempere i gasio grejanje da bi štedeo energiju.
Na krovu je instalirao solarne panele, koje je predsednik Ronald Regan kasnije skinuo.
Njegovi “razgovori kraj kamina” prenošeni na televiziji bili su svesno opušteni, ali je taj pristup delovao suviše neformalno kad su počeli da se množe problemi.
Mirovni sporazumi
Čim je američka privreda ušla u recesiju, Karterova popularnost je počela da opada.
Pokušao je da ubedi zemlju da prihvati stroge mere štednje kako bi se izašlo na kraj sa energetskom krizom, kao što je ograničavanje sledovanja benzina, ali je naišao na žestok otpor u Kongresu.
Planovi da uvede univerzalnu zdravstvenu zaštitu takođe su zapeli u zakonodavstvu, dok su stopa nezaposlenosti i kamatne stope skakali u nebesa.
Njegova politika prema Bliskom istoku započela je trijumfom, kada su egipatski predsednik Sadat i izraelski premijer Begin potpisali sporazum u Kamp Dejvidu 1978. godine.
Poraz od Regana
Karter je uspeo da se izbori sa ozbiljnim takmacom u vidu senatora Edvarda Kenedija za demokratsku predsedničku nominaciju 1980, a osvojio je 41 odsto sveukupnih glasova na narednim predsedničkim izborima.
Ali to nije bilo ni izbliza dovoljno da bi pobedio republikanskog protivnika Ronalda Regana.
Bivši glumac je uleteo u Velu kuću sa ubedljivom pobedom po sistemu elektorskog koledža.
Poslednjeg dana mandata, Karter je objavio uspešan završetak pregovora za puštanje talaca.
Iran je odlagao vreme njihovog polaska sve dok predsednik Regan ne položi zakletvu.
Nobelova nagrada
Istaknut među Karterovim programima bio je Global 2000, međunarodna organizacija za pomoć čiji je cilj bio unapređenje kontrole bolesti i poljoprivredna produktivnost u zemljama u razvoju.
Karter je 2002. godine postao treći američki predsednik, posle Teodora Ruzvelta i Vudroa Vilsona, koji je dobio Nobelovu nagradu za mir.
On je jedini koji je to priznanje primio nakon što je napustio Belu kuću.
“Najozbiljniji i najrasprostranjeniji problem”, rekao je on u svom govoru na dodeli”, “jeste sve veći jaz između najbogatijih i najsiromašnijih ljudi na svetu.”
Tokom naredne decenije, putovao je svuda u misiji unapređivanja odnosa među zemljama.
Sa Nelsonom Mandelom osnovao je Elders, grupu globalnih lidera koji su se posvetili radu na miru i ljudskim pravima.
Zalagao se za kontrolu oružja, istopolne brakove i ukidanje smrtne kazne.
Protivio se zlostavljanju zatvorenika u Zalivu Gvantanamo, izraelskom istorijatu kršenja ljudskih prava i ratu Džordža Buša u Iraku.
Karter je ponekad bio izričit u kritici na račun predsednika Donalda Trampa, rekavši za Vašington post 2018. da je 45. predsednik bio “katastrofa” sa “stavom odbijanja da se prihvati istina”.
Kasnije godine
Džimi Karter se nikada više nije kandidovao ni za jednu javnu funkciju.
Umesto toga, zadovoljio se ulogom iskusnog državnika, govoreći sa moralnim autoriteta sa pozicije levog centra.
U penziji, Karter se odlučio za skroman način života – što je upadljiva razlika u odnosu na njegove naslednike.
Za Vašington post je izjavio da je, kad se vratio u Džordžiju, njegov posao sa kikirikijem – prebačen u fiducijarnu svojinu tokom njegovog predsedničkog mandata – bio 1,5 miliona dolara u dugovima.
Ali Karter nije želeo da unovči vreme provedeno u Ovalnoj sobi.
“Ne vidim ništa loše u tome; ne osuđujem druge što su to radili”, rekao je on za Post.
“Samo nikad nisam imao ambicija da budem bogat.”
Odbijao je dobro plaćena gostovanja i pozicije u korporativnim odborima u korist prostog života sa Rozalin u Plejnsu, u Džordžiji, gde su oboje rođeni.
Njih dvoje su proslavili 75. godišnjicu braka 7. jula 2021. godine.
Karter je jedini savremeni predsednik koji se vratio životu u kući u kojoj je živeo pre nego što je ušao u politiku.
Nakon vremena koje su proveli u Vašingtonu, Karter i Rozalin su se vratili u svoju prizemnu trosobnu kuću.
Prema pisanju Posta, procenjena vrednost kuće Karterovih iznosila je 167.000 dolara – manje nego vozila Tajne službe parkirane ispred nje da ih zaštite.
Lečen je od raka, bolesti koja je ubila oba njegova roditelja i tri sestre, u avgustu 2015. godine, objavivši mesecima kasnije da je izlečen od te bolesti.
U maju 2019. godine, Karter je operisao slomljeni kuk, posle pada kod kuće.
Ali povreda ga nije dugo zaustavila.
Svega nekoliko meseci posle hirurškog zahvata, vratio se na posao kao volonterski graditelj Staništa za humanost.
Bivši predsednik i njegova žena počeli su da rade s ovom dobrotvornom organizacijom 1984. godine i od tada su pomogli u obnovi više od 4.000 kuća.
Nastavio je da predaje veronauku u Baptističkoj crkvi Maranta u Plejnsu, ponekad dočekujući na časove potencijalne predsedničke kandidate iz redova demokrata.
Napisao je nekoliko knjiga, a njihove audio verzije osvojile su tri nagrade Gremi.
U martu 2019. godine, Karter je postao najstariji živi predsednik u američkoj istoriji.
Njegova politička filozofija sadržala je ponekad sučeljene elemente konzervativnog odrastanja u malom gradu i njegovih prirodnih liberalnih instinkata.
Ali najjače motivacija u njegovoj doživotnoj javnoj službi bila su njegova duboka religijska uverenja.
“Ne možete da razdvojite religijska uverenja od javne službe”, rekao je on.
“Nikad nisam primetio nikakav sukob između božje volje i moje političke dužnosti. Ako prekršite jedno, prekršili ste i drugo.”
